KO SU LJUDI KOJI SU POKUŠALI DA ZAUSTAVE PUT SRBIJE KA EU Politički igrokaz oko REM s jasnim ciljem da se postavi nova prepreka u evrointegracijama
Politički igrokaz koji su u petak izveli Rodoljub Šabić, Mileva Malešić, Ira Prodanov Krajišnik i Dubravka Valić Nedeljković, podnoseći ostavke na članstvo u Savetu Regulatornog tela za elektronske medije (REM) predstavlja ogoljeno podrivanje evropskog puta Srbije.
Ovaj čin zasluživao bi tek vest da je u pitanju akcija političkih protivnika Evropske unije u Srbiji ili onih iz korpusa evroskeptika. Međutim, reč je o za Srbiju štetnom i za javnost zamagljenom manevru iza kojeg stoje upravo oni koji na evrointegracijama Srbije zasnivaju svoje programe, grade svoju reputaciju i pune svoje budžete.
Neverovatno je da je proevropski nevladin sektor u Srbiji na izboru članova Saveta REM-a ne samo zakazao, već se i zdušno potrudio da ga minira i tako svesno stvori ozbiljnu kočnicu za dalje napredovanje zemlje ka članstvu u EU. Oni od kojih se najviše očekivalo da budu vetar u leđa pozitivnom procesima u državi, zbog nekih drugih interesa su okrenuli kurs na drugu stranu. Čiji su interesi prevagnuli da se NVO sektor sa evropskim predznakom nađe među najglasnijim protivnicima otvaranja klastera 3, pokazaće budući koraci, ali ovo što smo do sada videli jasno pokazuje da se strateško opredeljenje Srbije da postane članica EU koristi za politička i interesna potkusurivanja.
Jedinu korist od zaustavljanja evropskih integracija mogle bi imati neke organizacija civilnog društva kojima bi porasli prihodi usled povećanja broja projekata za razvoj demokratije u Srbiji.
Slučaj REM-a otkriva i jednu gorku istinu, a to je da Srbija, za razliku od drugih zemalja kandidata i zemalja članica EU, nema jedinstveni front za ulazak u veliku evropsku porodicu. U ostalim zemljama evropski put su združeno podržavali i pozicija i opozicija i civilni sektor. Dakle, svi akteri koji su se deklarisali kao proevropski, bez obzira na poziciju i ulogu u sistemu, u tim državama su doprinosili napretku na putu ka EU. Srbija se, pak, suočava sa situacijom u kojoj joj se otežava na mestima gde se to najmanje očekuje. Paradoks je i to što su na zadatku formiranja Saveta REM-a najveću proaktivnost pokazali evrorealisti, a klipove u točak su postavljali evrofanatici.
Primer REM-a je dovoljno ilustrativan da pokaže kako su neki akteri spremni da zarad partikularnih interesa i pod političkim uticajem žrtvuju napredak Srbije ka EU. Da je politizacija bila dominantan motiv u procesu izbora članova REM-a može se zaključiti i po glavnim akterima poslednjeg čina koji se desio u petak sa podnošenjem ostavki. Rodoljub Šabić, Mileva Malešić, Ira Prodanov Krajišnik i Dubravka Valić Nedeljković svakako nisu veliki medijski eksperti, kakvim su želeli da se predstave. Njihove biografije pokazuju da nemaju naročitih veza s medijima, ali procedura kandidovanja otkriva da su se ovo četvoro kandidata, zatim članova i naposletku bivših članova REM-a našli u tom vrtlogu zahvaljujući podršci nevladinog sektora bliskom osnivaču Junajted grupe Draganu Šolaku i predsedniku Stranke slobode i pravde Draganu Đilasu.
Komentarišući novonastalu situaciju oko REM-a, izvršni direktor Centra za odgovorne medije Marko Matić kaže za Kurir da se deo nevladinih organizacija u Srbiji otvoreno stavio u službu političkih interesa i postao instrument unutrašnjih političkih borbi, umesto da budu korektivni faktor koji kroz aktivno učešće i saradnju sa državnim institucijama ubrzava evropski put Srbije.
- Tako su se najuticajnije nevladine organizacije u Srbiji, od nekadašnjih boraca za demokratiju iz vremena devedesetih, transformisale najpre u profitere tranzicije, a sada i otvorene kocnicare evropskog puta Srbije zarad ostvarivanja sopstvenih partikularnih interesa i politickog uticaja. Proces izbora novih članova Saveta REM-a do kraja je ogolio namere, motive i prirodu tog dela civilnog društva. Umesto da daju svoj doprinos u formiranju nezavisnog regulatornog tela koje se bavi radom i funkcionisanjem sistema elektronskih medija, zajedno sa opozicionim parlamentarnim strankama, nevladine organizacije su svoje učešće u procesu izbora iskoristile za pokušaj preuzimanja REM-a od strane opozicije - naglašava Matić.
On upozorava da je takva namera potpuno suprotna samoj definiciji REM-a i njegovoj osnovnoj funkciji - da bude nezavisan u svom radu i oslobođen svakog političkog uticaja.
- Vrhunac u ostvarenju svoje namere, opozicija i deo nevladinih organizacija realizovali su ostavkama onih članova REM-a koji su na njihov predlog i izabrani. Sada je potpuno jasno: cilj nije ni bio da se savet izabere i počne sa radom već da se na evropskom putu Srbije postavi nova prepreka kako bi se i ovaj slučaj iskoristio za slabljenje i rušenje legalno izabrane vlasti - zaključuje Matić.
Posle podnošenja ostavki četvoro članova Saveta REM-a, predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je izjavila da je odluka loša i neodgovorna i podsetila da je mnogo puta nudila dijalog da se nađu rešenja, a da je odgovor uvek bio - ne. Ona je rekla i da "organizacije koje su predložile kandidate za članove Saveta REM koji su u petak podneli ostavke nikada nisu imali nameru da se to telo konstituiše".
- Mislim da su neki od ovih ljudi bili pod nemogućim pritiskom da podnesu ostavke i da nisu mogli da ga izdrže. Namera tih organizacija je bila da, suprotno demokratskim načelima, dođu do većine u Savetu REM-a. Oni su kandidate delili na "nezavisne" i "naše", i kad su shvatili da nećemo pristati na ucene, sabotirali su ceo proces. I za to imam dokaze. Oni su već jednom ovo uradili, napustili su prvi postupak za izbor članova Saveta REM - naglasila je Ana Brnabić.
Ostaće zabeleženo i da je Rodoljub Šabić, inače bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ali i nekadašnji ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, završio svoju rolu u političkoj igri oko REM-a uvredljivom izjavom o ostalim članovima Saveta REM-a. Naime, on je u neveštom pokušaju da opravda podnošenje svoje ostavke nazvao predstavnike devet nacionalnih manjina ljudima sa ulice. I taj detalj dosta otkriva u kakvo blato se pokušavaju ugurati državne institucije Srbije.